Ulaganja još uvek nedovoljna
Prognozirano je da će globalno tržište softvera za osiguranje, već sada vredno više od 10 milijardi dolara, godišnje rasti po stopi od 4,59 procenata u periodu od 2016. do 2020. Ukupna ulaganja u IT segment u industriji osiguranja u Srbiji iznosila su prošle godine 7,3 miliona evra
Globalni savremeni trendovi poslovanja su i osiguravajućim kućama nametnuli potrebu za efikasnijim i modernijim rešenjima, pre svega u oblasti informacionih tehnologija. Cilj je ubrzati poslovanje i uvećati bazu (zadovoljnih) klijenata i, naravno, profit. Prognozirano je da će globalno tržište softvera za osiguranje, već sada vredno više od 10 milijardi dolara, godišnje rasti po stopi od 4,59 procenata u periodu od 2016. do 2020. godine.
Uz pomoć modernih softverskih rešenja danas se jednim “klikom” miša prodaju i kupuju polise osiguranja, prijavljuju štete, prikupljaju podaci o klijentima, osluškuju njihove potrebe i prema tome oblikuju proizvodi, a osiguravači u Srbiji u IT inovacijama gotovo da ne zaostaju za kolegama u svetu, tvrde sagovornici Sveta osiguranja.
Oko 65 odsto ukupne populacije u Srbiji koristi internet, čak 3 miliona ljudi koristi Fejsbuk, dok polovina korisnika mobilnih telefona ima “pametne” telefone.
IT inovacije - pitanje opstanka na tržištu
Zvonko Milosavljević, direktor preduzeća za informatički inženjering Application Software Partner, kaže da investicije osiguravača nisu previsoke. “Kao što je skromna ukupna premija osiguranja po stanovniku u Srbiji, tako su skromna i ukupna godišnja ulaganja u informacione tehnologije”.
On navodi podatke Milovana Matijevića, analitičara IT tržišta, prema kojima su lane ukupna ulaganja u IT segment u industriji osiguranja u Srbiji iznosila 7,3 miliona evra. Od toga, investicije koje su direktno posvećene biznisu osiguranja iznosile su svega 1,7 miliona evra (0,9 miliona za IT usluge - aplikativni razvoj, kastomizacija i drugo, a 0,8 miliona za licence za aplikativni softver), dok ostala IT ulaganja od 5,6 miliona evra nisu bila direktno vezana za biznis osiguranja i odnosila su se na klasične IT usluge, licence za sistemske programe i alate i nabavku računarske opreme.
Dragana Radakovića, direktor kompanije za razvoj softvera Prozone, kaže da praćenje IT trendova u osiguranju u Srbiji nije iznenađujuće ako se ima u vidu da većina osiguravajućih kuća posluje u sklopu grupacija čija sedišta se nalaze u inostranstvu i koristi softvere koji su identični za sve članice. “Ipak, bez obzira na tu činjenicu, prilagođavanje poslovanja razvoju novih tehnologija danas je pitanje opstanka na tržištu osiguranja. Osiguravajuće kuće moraju da raspolažu moćnim informacionim sistemima koji su u stanju da omoguće brz pristup podacima, jer ako procedure prijave štetnih događaja ili prodaje polisa nisu automatizovane, predstavljaju potenicijalni izvor grešaka i kašnjenja u obradi, što utiče na kvalitet usluge pružene klijentima. Najzad, većina potencijalnih klijenata koji predstavljaju ciljnu grupu u smislu sklapanja dugoročne saradnje čine predstavnici mlađih generacija koji su mahom informatički opismenjeni. Iz tog razloga se i proizvodi prilagođavaju njihovim potrebama”, objašnjava Radaković.
Branko Pavlović COO, član Izvršnog odbora, Generali osiguranja kaže da su osiguravajuće kompanije po prirodi tradicionalne i nisu sklone revolucionarnim promenama. “Nove tehnologije omogućavaju velike promene u dosadašnjem modelu poslovanja u različitim oblastima. Komplikovana, glomazna, često promenljiva i lokalno specifična regulativa osiguranja, sprečavaju globalizaciju delatnosti osiguranja. Ipak i ovde dolazi do promena i biće ih još više u bliskoj budućnosti. Ključna promena će biti omogućavanje pojedinačnog tarifnog pristupa svakom klijentu na osnovu privatnih i javno dostupnih informacija o njegovom profilu rizika, kao i prodaja polisa novim digitalnim kanalima”, kaže Pavlović.
Osiguravači sve moderniji
Jedan deo osiguravajućih kompanija u Srbiji se trudi da, prema rečima Pavlovića, drži korak sa savremenim informatičkim trendovima. “Tako da danas na tržištu imamo: prodaju nekoliko vrsta osiguranja preko web sajtova i mobilnih aplikacija, on-line prijava šteta za pojedine vrste osiguranja, web sajtove napravljene u tehnologiji koja omogućava da slično izgledaju bez obzira na tip uređaja preko kojeg im se pristupa, portale za klijente koji daju informacije o osiguranju, štetama, uplatama, kontakt centri koji rade 24 sata, agenti sa laptopovima i mobilnim štampačima koji mogu da prodaju polisu na licu mesta, agente životnog osiguranja koji koriste mobilne uređaje za proračun premije i osigurane sume umesto glomaznih knjiga tarifa”, kaže Pavlović.
Osiguravači u Srbiji su, kako kaže Radaković, prvenstveno zainteresovani za prodaju polisa životnih i neživotnih osiguranja preko interneta, razvijaju aplikacije koje pomažu u komunikaciji između prodavaca polisa i samih osiguravajućih kuća, kao i aplikacije namenjene krajnjim korisnicima koji uz pomoć njih mogu da prijave štete. Osiguravači IT inovacije koriste i da kreiraju personalizovane proizvode, jer uz pomoć modernih softverskih rešenja prikupljaju informacije o klijentima i potencijalnim klijentima uz pomoć društvenih mreža, pa mogu da predvide potrebe klijenata.
Osim ovoga, osiguravajuće kuće traže rešenja kojima se unapređuju poslovni procesi unutar samih kompanija, ističe Radaković i dodaje da su neka od takvih rešenja koja postoje u ponudi, ona za likvidaciju šteta, kadrovsku evidenciju i evidenciju platnog prometa.
Aleksandar Đoković, direktor Informacionog centra Udruženja osiguravača Srbije, takođe napominje važnost savremenih informacionih tehnologija za interno poslovanje osiguravajućih kompanija. “Putem informacionih tehnologija obavljaju se, na primer, verifikacije dolaska zaposlenih na posao i kontroliše rad sigurnosnih kamera i telefonije, a primenom novih aplikacija uspostavlja se i efikasnija kontrola nad sredstvima kompanije i utiče na promenu organizacione strukture (recimo, komplikovane operacije koje je donedavno obavljao veći broj zaposlenih, sada postaju uprošćenije implementacijom softvera). Takođe, digitalizacijom ‘papirnog’ načina poslovanja ostvaruje se brži protok informacija i uvećava efikasnost zaposlenih, što poslovanje čini rentabilnijim”, navodi Đoković.
Nedostatak propisa koči napredak
Ipak, da sve ne bude baš sjajno i bajno, pobrinula se, kao i uvek, država. “Ono što trenutno usporava poslovanje osiguravajućih kuća u Srbiji u sferi informacionih tehnologija je čekanje na donošenje Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, što se u svetu već uveliko koristi”, ističe Dragan Radaković. On podseća da, osim toga, kod nas i dalje postoji potreba za ličnim kontaktom kada je u pitanju prodaja polisa, jer klijenti imaju više poverenja kada kupovinu završe rukovanjem sa prodavcem nego klikom na računaru.
I osiguravači “u oblacima”Obimne i brze analize podataka su gotovo nemoguće bez modernih softvera i cloud computinga (računarstvo u oblacima), koji omogućava čuvanje podataka korisnika na udaljenim serverima.Cloud computing je oblast koja je trenutno u ekspanziji i u poslovanju osiguravajućih kuća, ističe Dragan Radaković, direktor kompanije “Prozone”. “Osiguravači su svesni prednosti prikupljanja i analiziranja ogromne količine podataka, ali i potrebe zaštite poverljivih podataka. Iz tog razloga, neophodna su rešenja koja pružaju unapređene bezbednosne mehanizme, neograničen kapacitet podataka i kontinuirani servis za zaposlene kroz mogućnost udaljenog pristupa, bilo gde i bilo kada uz web-mobile rešenja i efikasan korisnički interfejs, kao i funkcionalna i automatizovana unapređenja sistema bez ikakvih posebnih instalacija”, objašnjava Radaković. I Udruženje osiguravača Srbije (UOS) koristi cloud computing. Aleksandar Đoković, direktor Informacionog centra UOS-a ističe da je čitava arhitektura Centra zasnovana na CLOUD principima i realizovana na opremi i softveru čiji je vlasnik Udruženje osiguravača Srbije, čime je omogućena zaštita podataka od pristupa trećih lica, kao i kontrola distribucije odnosno geografsko čuvanje, uz zaštitu ličnih podataka građana. “Ovim su izbegnute nedoumice u vezi opasnosti koja može nastati kada se CLOUD sistem ‘rentira’ od provajdera, a podaci čuvaju na njegovoj opremi. Na taj način, društva za osiguranje su postala vodeća industrija u primeni savremenih IT rešenja u zemlji i regionu. U prilog opravdanosti te arhitekture govori i to da se polise osiguranja od autoodgovornosti izdaju u on-line režimu (24x7), a da nisu zabeleženi prekidi servisa građanima i industriji, čak ni oni od par sekundi, nekoliko godina unazad. Pritom treba napomenuti i da se godišnje u realnom vremenu sa Informacionog centra UOS-a izda više od dva miliona polisa”, navodi Đoković. |
||
Analitika i predikcija dobijaju na značaju
U čemu leži potencijal za dalji razvoj srpskog tržišta softvera za osiguranje? Dragan Radaković smatra da je ovo tržište još uvek nezasićeno i da ima prostora za razvoj, jer veliki procenat stanovništva još uvek nije osiguran. “Težište razvoja softvera za osiguranje polako sve više prelazi na aplikacije za ponude klijentima, a na značaju dobija i analitička obrada podataka i tu postoji dosta prostora za napredak koji se u relativno kratkom roku može popuniti savremenim alatima”, ističe Radaković.
Aleksandar Đoković navodi da su neka osiguravajuća društva već implementirala predikativne i analitičke sisteme u obradi podataka, kako bi savremenim alatima mogla da predvide kretanja tržištu i procenu rizika, ili da bi klijente automatski obaveštavala putem SMS o mogućim vremenskim nepogodama, isteku osiguranja, novim proizvodima, trenutnoj akcijskoj ponudi i drugo. “Slični sistemi se koriste i u cilju detekcije prevara u osiguranju. Skladištenjem i upotrebom podataka iz polisa i nastalih šteta po big data modelu, moguće je napraviti efikasan sistem za detekciju mogućih prevara u osiguranju, a zatim i analitiku i predikciju. Ovakvi sistemi rade po principu primene matematičkih algoritama nad podacima u bazama, koji nakon obrade ukazuju zaposlenima na moguće prevarne radnje u osiguranju, ali takođe i na trendove prodaje i nastanka štetnih događaja, prema geografskim lokacijama, određenim grupama stanovništva i slično”, navodi Đoković.
