Osiguranje poljoprivrede: kako se utvrđuje cena polise

Iz godine u godinu sve je veći trend da mladi bez posla počinju da se bave poljoprivredom – kupuju ili zakupljuju zemljište na seoskom području i tu nastavljaju porodični život gajeći životinje ili uzgajajući poljoprivredne kulture sa što manje pesticida.

 

Kao i svi poljoprivrednici, najveća briga su im vremenske prilike, koje se iz godine u godinu menjaju: počevši od toga da su štete brojčano sve veće, preko toga da se vrednost šteta povećava, do činjenice da sezona vremenskih nepogoda u toku godine počinje sve ranije. Polisa osiguranja je, osim preventive u vidu zaštitne opreme, jedan od načina da se uzgajivači zaštite od materijalnih gubitaka u slučaju vremenskih neprilika.
U odnosu na „frilensere“, oni koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo imaju i određene povlastice kad je polisa osiguranja u pitanju: država subvencioniše 40 odsto vrednosti polise, a neke opštine olakšavaju plaćanje za još oko 20 odsto.
Cena polise osiguranja, kažu u Generali osiguranju, zavisi od vrste useva koji se osigurava, zatim od osiguranih rizika, visine osiguravajućeg pokrića, lokacije i površine parcele, broja osiguranih hektara, ugovorenog načina plaćanja premije i naravno od očekivanog prinosa i cene kulture koja se osigurava. Kod osiguranja životinja posmatra se vrsta i kategorija stoke, dužina trajanja osiguranja, uslovi držanja, ugovoreni rizici, način plaćanja, vrednost po grlu (za priplodnu stoku) odnosno po kilogramu (za tovne kategorije).
Iz navedenog se može zaključiti da nije jednostavno izvući prosečnu cenu polise, pa tako ni reći da li je ona skupa ili je povoljna. Osiguravači kažu da je vrednost polise osiguranja približna vrednosti roda koji se raspe prilikom transporta „od njive do trpeze“.
Prilikom kupovine polise potrebno je detaljno se raspitati koje rizike ona pokriva, i kolika je osigurana suma odnosno maksimalan iznos koji se može dobiti kao odšteta.
„Usevi i plodovi se osiguravaju od osnovnih i dopunskih rizika. Osnovni rizici su: grad, požar i udar groma. Dopunski rizici su: poplava, oluja, jesenji mraz kod semenskog kukuruza, zimski mraz kod uljane repice, prolećni mraz. Osiguravaju se usevi u zatvorenom prostoru u staklenicima i plastenicima, stabla voća i čokoti vinove loze u rodu i do stupanja u rod, a postoji i osiguranje od gubitka semenskog kvaliteta“, kažu u Dunav osiguranju.
Osigurani rizici kod osiguranja životinja su uginuće ili prinudno klanje оsigurаnе živоtinjе оd bоlеsti ili nеsrеćnоg slučаја, zatim posebno ugovoreni troškovi lečenja i drugi rizici specifični za pojedine vrste (gubitak teleta/ždrebeta, gubitak priplodne sposobnosti, osiguranje pčela od raznih rizika).
Naravno, može se osigurati i poljoprivredna mehanizacija kao i imovina poljoprivrednog gazdinstva – objekti, oprema, zalihe…
„Sve biljne kulture koje se gaje mogu da se osiguraju od prirodnih rizika, kao i stočarstvu, ali sa jasnom širinom pokrića. Ono što se ne osigurava, recimo, jeste ono što nije registrovano u Ministarstvu poljoprivrede, kao što je, recimo gajenje GMO kultura“, kažu u Wiener Stadtische osiguranju, i dodaju da nije moguće osigurati ni, na primer, mlade zasade od krađe, kao ni bilo koje zasade od štete koju načini divljač.

Izvor: sveoosiguranju.com